Hoće da od naših seljaka naprave beskućnike!
Saša Bugarčić
Piše Spomenka Milić
Po ko zna koji put pominjemo genetski modifikovanu hranu i opasnosti koju ona sa sobom nosi, a razlog je jednostavan - nam je pred vratima, što vidi svako ko prelista bilo koje dnevne novine ili pogleda vesti na televiziji. Polemika se rasplamsava i mnogi lobiraju da se omogući uvoz - kao uslov za ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju. Na sreću, svest naroda je na sve višem nivou i mnogi ne pristaju na ovu ucenu.
A ako nekome još nije jasno „šta se valja iza brda” - tu je naša stara sagovornica Irena Baret - savetnica za prirodnu medicinu i veliki zagovornik zdrave hrane i zdrave zemlje.
Grupa na Facebooku „Stop u Srbiji”, čiji je Irena osnivač, sve aktivnije radi na tome da na vreme (pre usvajanja spornog zakona) bude dostignuta kritična masa svesnih ljudi, koja će sprečiti nemili razvoj događaja.
* Zašto je upravo u ovom trenutku važno obavestiti narod o opasnostima koje prete o ?
-Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić izjavio je da bi Srbija u narednih pola godine do godinu dana mogla da postane članica Svetske trgovinske organizacije (). To je kratak vremenski period u kojem smo još u mogućnosti da uradimo nešto da se odbrani važeći zakon o zabrani u Srbiji. Za ulazak Srbije u američki lobi zahteva od nas da oborimo ovaj zakon o zabrani. Sada je trenutak da se što više građana obavesti o istini iza , tako da razumeju zašto je potrebno da izađemo na ulice kada se pitanje stavi u skupštinsku proceduru.
Na članstvo u jedna zemlja se navodi ucenama: ukoliko dođe do sukoba interesa oko trgovine između dve zemlje, slučaj automatski dobija zemlja koja je članica , bez obzira ko je tu kriv, pa tako ispada da bi u svačijem interesu bilo da je pod zaštitom , što je samo obmana. Obmana je već i u samom nazivu , jer to nije ni svetska ni trgovinska ni organizacija. Tačno je da je u njoj mnogo zemalja iz celog sveta, ali sve odluke u svoju korist konsenzusom donose najbogatije zemlje, poput , Kanade, i Japana. je tu samo kao način kako da bogate zemlje zaobiđu zakone zemlje u kojoj ostvaruju svoj profit. Sve zemlje članice moraju da potčine svoje zakone, regulative i administrativne procedure - ugovorima sa , pa tako se i od nas zahteva da izmenimo naš zakon.
* Da li bismo imali ikakve koristi od ulaska u ovu organizaciju?
-Ne radi se o organizaciji, već o monopolu bogatih. Kao prvo, Srbija je pravni sledbenik SFRJ koja je bila jedan od osnivača - preteče . Kako onda mogu nas da ucenjuju u vezi sa ulaskom u organizaciju koju smo i mi sami osnovali? Godine 1995. samo nismo obnovili članstvo zbog sankcija, ali mi jesmo osnivači. Drugo, zašto bismo zarad velike obmane zvane Svetska trgovinska organizacija menjali naš dobar zakon koji nas štiti od ? Ono što je danas Svetska trgovinska organizacija jedan predstavnik Indije nazvao je „Svetska teroristička organizacija”. Evo i zašto. zastupa interese velikih kompanija i bankara, ostvaruje privatizaciju i zahteva da zemlja članica izmeni zakone koji štite građane te zemlje zarad ostvarivanja profita inostranih kompanija. Mi, obični mali ljudi, kao što smo vi i ja, nećemo imati pravo glasa u stvarima koje se tiču naše gole egzistencije.
Dobro je znati, iz iskustva drugih članica, da ukida osnovna ljudska prava - pravo na zdravstveno osiguranje, obrazovanje, siguran posao, da imamo obezbeđenu hranu i vodu, a sve to biće pristupačno samo onima koji imaju da za to i plate. Ljudska prava su definisana kao potreba, a kada je nešto potreba - onda to može i da se naplati.
Ulaskom u Srbija neće ostvariti napredak ni nova radna mesta, niti će se javiti stabilnost i mir. nije potrebna Srbiji, naši prirodni resursi potrebni su : nastaće grabež za našu plodnu zemlju i čistu vodu, za naša rudna bogatstva, a naša zemlja će postati kanta za smeće opasnog otpada kojeg niko od razvijenih zemalja ne želi na svojoj teritoriji.
* Šta bi značio pristanak na uvoz ?
-Predstavnica američke ambasade u Srbiji Viktorija Nibarger izjavila je u Privrednoj komori da je uslov za ulazak u da Srbija izmeni svoj zakon o zabrani a da, ukoliko to ne učinimo, može doći do prepreka u bilateralnim odnosima sa . Da li jedna zemlja ima moralno pravo da zahteva promenu međunarodne regulative za još uvek nedovoljno proverenu bezbednost korišćenja , a ista ta zemlja nije se pridržavala međunarodnih konvencija kada je naš narod bombardovala sa kasetnim bombama od kojih i 13 godina posle agresije još uvek ginu naši ljudi?
Pomoćnik ministra trgovine Biljana Todorović objasnila je da, po ugovorima sa o poljoprivredi, nisu dozvoljena ograničenja ni zabrane uvoza bilo kojeg proizvoda, pa tako ni proizvoda koji je genetski modifikovan. Odgovorne iz Ministarstva trgovine ljubazno bih zamolila da odgledaju film o tome „WTO - Why is it BAD for You” - Zašto je loša za vas () o iskustvima drugih zemlja članica i neka onda odluče po svojoj savesti.
Profesor sa Instituta za biološka istraživanja u Beogradu Aleksej Tarasjev navodi da treba da uzmemo u obzir i prednosti i rizike od , takođe podvlači da kreiramo problem koji onemogućava ulazak u . Istina je da prednosti od imaju samo kompanije koje ostvaruju kontrolu i profit.
Mnogi naučni autoriteti dokazali su da izaziva sterilnost - prof. dr. Aleksej Surov iz Rusije (),
prof. dr. Irina Ernakova
, profesor doktor Šiv Čopra iz Kanade ...
Postoje mnoge studije priznatih svetskih stručnjaka koje jasno pokazuju rizike od po zdravlje čoveka i ekološkog sistema.
A šta bi izmena zakona značila za nas? Pristanak na uvoz značio bi bankrotstvo za naše poljoprivredne proizvođače i kraj za mala gazdinstva. Naši poljoprivredni proizvođači neće moći da izdrže nepravednu konkurenciju sa invazijom jeftine nezdrave hrane iz uvoza.
Zašto je ta hrana jeftina? Bogate zapadne zemlje daju subvencije i podsticaj svojim proizvođačima hrane, tako da će uvozna hrana biti uvek jeftinija nego proizvodnja hrane u Srbiji. Naša država nema finansijskih mogućnosti da daje subvencije, pa se seljak zadužuje u banci gde je prisiljen da založi svoje imanje. Kada ne bude u mogućnosti da vrati dugove zbog konkurencije sa uvezenom hranom, naš seljak će izgubiti zemlju i samoodrživost.
Ulaskom u Srbija ide u još veće dužničko ropstvo i ako bude pokušala da izađe - suočiće se sa čitavim nizom sankcija. Na primer, kada je Britanska Kolumbija, jedna od provincija u Kanadi, tražila nazad svoju vodu koju su privatizovale kompanije, desilo se da je dotična kompanija izvela Britansku Kolumbiju na sud - jer stoji na putu ostvarivanja profita te kompanije!
* Koji je krajnji cilj i ?
-Krajnji cilj je da se uspostavi novi, globalni Ustav po kojem će zakoni zemlje članice biti potčinjeni pravilima . Sve odluke će donositi samo najbogatije zemlje sveta. Cilj je da se iskoriste prirodni resursi zemlje članice za profit, a ljudska prava i zaštita prirode su nebitni, važni su samo profit i kontrola.
Ulaskom u naša zemlja ne bi više imala nikakvu kontrolu nad kompanijama. Ukinuće se osnovne forme samoodrživosti - recimo - sposobnost jedne zemlje da hrani svoje građane. Svaka zemlja ima pravo da proizvodi hranu za svoje građane, ali to pravo nestaje u . Kada otvorimo tržište, a već smo ukinuli porez na , mali proizvođači neće moći ništa da proizvode i to nije način da se ostvari trgovinska razmena nego da se konsoliduje monopol, što je zapravo i cilj.
ima jedan cilj: da kolateralizuje zajam sa zemljištem. Postoji izreka koji opisuje : „Daće ti novac, ali će za uzvrat uzeti toliko mnogo kolika je jedna Amazonija”. Misija je akumulacija bogatstva sveta u ostvarivanju potpune kontrole. Harmonizacijom zakona, zemlja postaje , a ne vlasništvo, i po takvom zakonu, premisa nema zaštitu, kao i zemljište. Kada se seljaci uvuku u dugove, postaće dužnički robovi i na kraju izgubiti svoje imanje. Tako će zemlja zbog neisplaćenog duga preći u ruke kompanija, a naš seljak će završiti kao beskućnik.
Čemu, zapravo služi popis zemlje? Da li to daje uvid kompanijama iz da bi mogle da odrede ko će šta da proizvodi u Srbiji? Da li popis pomaže da može da napravi strategiju otimanja zemljišnih poseda?
“Cilj popisa je da nijedan pedalj zemlje, nijedno grlo stoke ne ostane nepopisano?!” Obraćaju mi se seljaci sa pričom da ih banke već nazivaju i nude kredit na osnovu zemlje koju poseduju, iako ih domaćini nisu ni tražili!
* Kako se vi lično borite protiv ? Vaša grupa na Facebooku „Stop u Srbiji” trenutno ima preko 11 hiljada članova, a radite i na registraciji Udruženja čija je osnova ova grupa.
-Prepoznali smo opasnost i branimo se dobrim, kreativnim rešenjima. Svako od nas na ličnom planu može da svojim novčanikom podrži ono što misli da je dobro i da ne podržava ono loše. Uzela sam u zajam baštu i sama proizvodim zdravu hranu za svoju porodicu. To svako od nas može. Ukoliko i nemamo finansijsku mogućnost da kupimo zemlju, uvek će se naći domaćinstvo koje će rado za vašu pomoć u bašti dati zdravu hranu koja se proizvede.
Udruženje savesnih građana „Zdrava zemlja” je u osnivanju, zajedno smo sakupili onoliko novca koliki su troškovi registracije i sve što je potrebno je uplaćeno, tako da za koji dan očekujemo sve papire i pečat. Naša vizija je da pozovemo, okupimo i ujedinimo građane sa onim što je za opstanak svih nas važno - programom zaštite zdravlja ljudi, zdravlja porodice i životnog okruženja, oživljavanjem sela kroz proizvodnju zdravstveno bezbedne hrane, kroz podršku malim seoskim domaćinstvima i porodicama na selu, da popularišemo povratak mladih na selo i stvaranje samoodrživih ekoloških komuna, a kroz sve ovo kreativno i pozitivno mi se brinemo i o opstanku i demografiji, branimo od sterilnosti i boleština koje nam donosi .
*Redovno govorite na tribinama, koja ste mesta obišli? Kako reaguju ljudi? Koja im predubeđenja razbijate?
-Obišla sam Beograd, Sombor, Slankamen, Pančevo, Sentu, Kraljevo, Smederevo, Osipaonicu, u planu su mnoga druga mesta.
Predubeđenje koje se gubi jeste “Šta mi tu možemo?” Mišljenja sam da je naš narod veoma bistar, ali - neobavešten. Potrebno je imati veliku ljubav prema ovom narodu, razumeti ga, evo, jedna divna igumanija ostavila je duboki utisak na mene rečima:”Mi nemamo nijednu glavu za bacanje”.
Mi smo mali narod koji nestaje, izgubimo godišnje po jedan omanji gradić veličine Jagodine ili Bačke Palanke. Negativni prirodni priraštaj već sada je najveći ikada zabeležen u mirnodopskim uslovima u Srbiji. Sad zamislite na sve to i - sterilnost od . Ljudi su željni saznanja. Dobro obavešteni građani imaju svu moć u svojim rukama. Čitajte sve što vam dođe u ruke, saslušajte svakoga ko ima nešto da kaže, ali ne verujte nikome. Do istine dođite sami, na osnovu pažljivog razmišljanja o ponuđenim informacijama.
Jedna od najlepših stvari u vezi sa ovim dogodila se pre nekoliko dana na tribini u Pančevu, gde smo imali odličan tim. Susret je organizovala vredna Pančevka Svetlana Pavlović, na tribini su učestvovali Biljana Đorović, Zoran Kovačević i moja malenkost. Posle prezentacije prišao nam je jedan Pančevac i sav ozaren rekao: ”Posle ovoga što sam čuo ovde, povlačim oglas o prodaji zemlje! Ne želim da prodam moju zemlju, mislim da ću početi sam da uzgajam zdravu hranu za svoju porodicu!”
Neki građani su došli na tribinu zabrinuti, a otišli kući sa osećajem moći da imaju svoj život u svojim rukama. U svakome od nas postoji unutrašnja snaga, samo je treba probuditi.
*Na čemu se zasnivaju argumenti pristalica ? Koji su njihovi interesi? Verovatno je to sve samo deo neke globalne „piramide” - ko je na vrhu?
-Argumente kao da su sastavljali dobri poznavaoci ljudske psihologije sa ciljem da se takvi argumenti lako prihvate:
1. će nahraniti gladne u svetu,
2. je rešenje da se nahrani ogroman broj ljudi na planeti koji će biti još veći,
3. čuva se priroda, jer se koristi manje pesticida,
4. proizvođači hrane imaće višestruku zaradu,
5. hrana će biti jeftina
6. ovo je evolucija nauke, pa tako ne treba biti prepreka u razvoju nauke i ostati u kamenom dobu.
7. Treba da slušamo nauku!
Sve navedeno je dobro smišljena obmana. A evo i odgovora na ove „argumente”:
1.Ni oni koji gladuju u Africi ne žele . Poznat je slučaj Zambije čiji je predsednik odbio u . i rekao: „Samo zato što je moj narod gladan, to ne opravdava da im se daje otrov - . hrana koja nije zdravstveno bezbedna”.
2. Broj ljudi na planeti nije sve veći - ogroman broj ljudi je bolestan.
3. Nije tačno da se koristi manje pesticida, nezavisni istraživači navode da se koristi 150 miliona tona više. Plus, korov se prilagodi na „total”, a onda treba koristiti dodatne pesticide.
4. Zarada nije u . , jer niko ko zna istinu ne želi da kupuje ovu hranu. Mnogo veća zarada je u zdravstveno bezbednoj hrani.
5. . hrana je jeftina, što je vrlo podmukao način da se potrošači navedu da kupuju hranu koja će im doneti sterilnost i bolesti.
6. i 7. - oni koji žele dobro zdravlje i zdravstveno bezbednu hranu nikako ne mogu biti prepreka razvoju nauke zato što to primena . hrane nije nauka nego - antinauka.
Kaže se da nije u prirodi čoveka da čini zlo, da ljudi rade pogrešne stvari - zato što veruju da je to nešto ispravno. Zato, mislim da i oni koji se koriste ovim argumentima veruju da čine dobru stvar. Potrebno je građani razumeju istinu i da ne dozvole da budu obmanuti.
Kada govorimo o interesu, to je na prvom mestu . i . . U cilju zaštite svoje pozicije moći i kontrole zemalja i stanovništva, oni koji imaju najveći kapital u svojim rukama žele da smanje broj stanovnika na nivo koji mogu da kontrolišu. Podsetimo i na čuvenu rečenicu američkog predsednika Henrija Kisindžera: „Depopulacija treba da bude najveći prioritet spoljne politike prema zemljama trećeg sveta“. Imajmo u vidu i da je hrana najmoćnije oružje, jer se hranom kontrolišu ne samo države, već i svaki pojedinačni čovek u toj državi.
*Smatrate da se domaća proizvodnja hrane može obnoviti i da se to proizvođačima može i dobro isplatiti...
-Budućnost opstanka je u samoodrživoj poljoprivredi, a nikako u uvozu. Izjava predstavnice ambasade . da je meso skupo zato što ne dozvoljavamo uvoz . je obmana. Od nas se traži naš dobrovoljni pristanak da se odreknemo samoodrživosti. Izuzetno je važno da imamo samoodrživu proizvodnju hrane i da ne zavisimo ni od čijih ucena. Lakše ćemo obnoviti proizvodnju hrane ako ne oborimo važeći zakon o zabrani . .
Ovo je trenutak kada smo svi na ispitu morala, a posebno oni koji imaju moć da odlučuju. Na tribinama se često čuje da seljaci sami zaključuju: „Bilo nam je najbolje za vreme sankcija”! Zamislimo scenario da ne želimo u . i da ne tražimo zajam od . . Srbija ima sve prirodne resurse koji su joj potrebni, vredne građane, sposobne stručnjake, najbolje semenarske institute na svetu! Kada sami uzmemo odgovornost za svoj život u svoje ruke i kada postanemo svesni da Srbija ima sve što je potrebno za jednu zdravu zemlju, desiće se i promena na bolje. Jer, sve što očekujemo nije tamo negde u belom svetu već ovde na rodnoj grudi.
Zarada za seljaka je u proizvodnji zdrave hrane a ne u . . Srbija može da proizvede tri puta više hrane nego što je potrebno da ishrani svoje stanovništvo. Mogu da pomognem ako je neko zainteresovan da proizvodi zdravu hranu za izvoz u Rusiju.
*Šta je moguće učiniti da bi bila uvažena volja građana u vezi sa . ?
-Pripremili smo letke koji pozivaju građane da se usprotive izmeni zakona i omogućavanju uvoza . . S obzirom da smo zaključili da peticije nemaju više smisla, jer se ne uvažavaju, poslednji izlaz je referendum. A da bi do toga uopšte došlo, sprema se izlazak na ulice u trenutku kada se pitanje . stavi u skupštinsku proceduru ili najkasnije - 21. marta. Ovaj datum je izabran u krugu prijatelja koji su svesni štetnosti . , jer je važno da se spreči promena zakona pre prolećne setve Ako neko želi podrobnije informacije, može pogledati naš sajt (), aktivnosti grupe na (), ili nam se obratiti imejlom ().
Želim da ohrabrim sve građane Srbije i Srbe iz dijaspore da razmisle da li mogu da kupe parče zemlje i sačuvaju ovu divnu Srbiju za svoje unuke. Od 2014, zakonom će biti dozvoljena prodaja zemlje stranim državljanima, što je katastrofa. Molim građane Srbije i srpsku dijasporu da ulože svoj kapital u kupovinu zemlje, da Srbija ostane potomcima onih koji su vekovima branili slobodu ove zemlje.
Prvi korak ka uvozu?
Kako piše na zvaičnom sajtu Narodne skupštine Srbije „za utorak, 22.01.2013. u 10h saziva se vanredno zasedanje Narodne skupštine”. Između ostalog na dnevnom redu je i , pod tačkom 11: Predlog zakona o potvrđivanju Međunarodnog ugovora o biljnim genetičkim resursima za hranu i poljoprivredu, koji je podnela Vlada (broj 320-3982/12) od 29. novembra 2012. godine.
Naša sagovornica Irena Baret se povodom ove vesti konsultovala sa pravnicima, članovima „”, koji su dali svoj komentar i tumačenje:
Savezna Republika Jugoslavija je potpisala Međunarodni ugovor o biljnim genetičkim resursima 1. oktobra 2002. godine na inicijativu Saveznog zavoda za biljne i životinjske genetičke resurse.
Ciljevi ovog ugovora su očuvanje i održivo korišćenje biljnih genetičkih resursa za hranu i poljoprivredu i pravednu i jednaku raspodelu koristi koje proističu iz njihovog korišćenja, u skladu sa Konvencijom o biološkoj raznovrsnosti i ciljevima održive poljoprivrede i sigurnosti u hrani.
Ne menja se zakon o , ali se otvaraju vrata genetici nasih resursa, u svakom slučaju, dovoljno je da pročitate razlog donošenja. Nesumnjivo je Vlada pritisnuta. Ako se taj ugovor prihvati, on onda postaje zakon. Po ovom ugovoru spominje se i razmena sorti radi dobijanja onih otpornijih. Brine činjenica da je poznato da se autohtone sorte koriste kao podloga za dobijanje .
Kanada - ukida !
-Najnovija vest je da je u u Kanadi upravo zabranjen Monsantov krastavac ! Nakon šestomesečne naučne studije na Dolhaus Univerzitetu, dokazana je povezanost konzumacije ovog krastavca sa gubitkom kosmatosti genitalne regije. Za 24 sata ministarka zdravlja u Kanadi naredila je zabranu „Monsanto” krastavca u celoj zemlji. To je prvi put da se u severnoj Americi zabranio jedan proizvod. Ovaj dokaz Dolhaus Univerziteta ne može niko da pobije!
Letak „NE za uvoz ”
Poštovani građani Srbije,
Budite obavešteni i nemojte dozvoliti da vas prevedu žedne preko vode. Zarad ulaska u Svetsku trgovinsku organizaciju od Srbije se zahteva da dozvoli uvoz genetski modifikovane hrane. Svetsku trgovinsku organizaciju osnovale su najbogatije zemlje sveta i ona zastupa interese korporacija i bankara i to što oni žele su naši prirodni resursi, za njih su najvažniji kontrola i profit a ne čovek. Ne želimo da nam naši proizvođači hrane bankrotiraju i izgube zemlju zbog duga u neravnopravnoj konkurenciji sa jeftinom nezdravom genetski modifikovanom hranom iz uvoza. Genetski modifikovanu hranu nije stvorila priroda, nastala je u laboratorijama velikih kompanija mešanjem gena dve različite vrste kao šljive i virusa, kukuruza i bakterije, paradajza i ribe. Ovo nije prirodna hrana i naučnici su dokazali da izaziva više od 60 bolesti kao alergije, rak, sterilnost, smanjenje mozga, autoimune bolesti, mutacije, bolesti koje će se pojaviti u još nerođene dece kod budućih roditelja koji danas jedu ovakvu hranu. Isti oni koji sada od Srbije traže da oborimo naš važeći zakon o zabrani genetski modifikovanih organizama dobro znaju da ovakva hrana izaziva bolesti, savesni naučnici su ih na vreme upozorili. Znamo i mi i ne želimo da se odobri uvoz ove jeftine nezdrave hrane! Kada se pitanje stavi u skupštinsku proceduru ili 21.03 koje prvo od ta dva vremenski bude, izlazimo svi na ulice da porodičnom šetnjom branimo Ustav Srbije i Zakon koji zabranjuje uzgoj, uvoz i promet ! Spas Srbije je u samoodrživoj poljoprivredi a ne uvozu.
